Osnovi baze podataka

Šta su to IS? Šta su to baze podataka?

Čemu nam služe BP? Koje su to vrste BP?
Odgovore možete naći  ovde

 

Dodatak  (pročitati):

NEĆE BITI NA TESTU

Istorijat baza podaka

Najranija poznata upotreba termina baza podataka potiče iz juna 1963.  kada je Društvo za razvoj sistema uzelo pod pokroviteljstvo simpozijum  pod naslovom Razvoj i upravljanje kompjuterski centriranom bazom podataka. Baza podataka (eng. ) kao jedinstvena riječ postala je uobičajena u Europi u ranim 1970-im, a krajem decenije koristila se u glavnim američkim novinama. (Banka podataka, uporedni termin, koristio se vrlo rano u novinama Washington Post, 1966.)

Prvi sistemi upravljanja bazom podataka razvijeni su  1960-ih. Začetnik u tom polju bio je Charles Bachman. Bachmanovi rani radovi pokazuju da je njegov cilj bio stvaranje delotvornije upotrebe novih uređaja s direktnim pristupom čuvanja(skladištenja) koji su postali dostupni: do tada se obrada podataka temeljila na bušenim karticama i magnetskoj traci, pa je tako serijska obrada bila dominantna aktivnost. Dva su se ključna modela podataka pojavila u to vrijeme: CODASYL je razvio mrežni model baziran na Bachmanovim idejama, te se  hijerarhijski model koristio u sistemu koji je razvio North American Rockwell, a kojeg je kasnije prihvatio IBM kao kamen temeljac svojeg SUI proizvoda.

Relacioni model je predložio E. F. Codd 1970. godine. On je kritizirao postojeće modele zbog zbrke apstraktnih opisa informacijskih struktura s opisima mehanizama fiziškog pristupa. Ipak je dugo vremena relacioni model ostao samo u području akademskog interesa. Dok su CODASYL sistemi i SUI bili zamišljeni kao rešenja praktičnog inženjerstva, uzimajući u obzir tehnologiju koja je postojala u ono vrijeme, relacioni model je zauzeo mnogo veću teorijsku perspektivu, smatrajući da će hardverska i softverska tehnologija uhvatiti korak s vremenom. Među prvim verzijama bili su Stonebrakerov Ingres na Berkeleyju, te projekat Sistem R u IBM-u. Oba navedena su bili istraživački prototipovi objavljeni tokom 1976. Prvi komercijalni proizvodi, Oracle i DB2, pojavili su se oko 1980.

Tokom 1980-ih istraživačka aktivnost se usresredila na sisteme distribuiranih baza podataka i na mašine baza podataka međutim taj je napredak imao mali učinak na tržište. Druga važna teorijska zamisao bio je funkcionalni model podataka, ali bez obzira na neke specijalizirane primjene u genetici, molekularnoj biologiji i istraživanju prevara, svet nije na njega obratio veliku pažnju.

U 1990-im pažnja se prebacila na baze podataka orijentisane prema objektu. To je postiglo nekakav uspeh u poljima gdje je bilo potrebno rukovati kompleksnijim podacima od onih u relacionim sistemima: prostorne baze podataka, inženjerski podaci, multimedijalni podaci. Neke od tih ideja prihvatili su projektanti relacionih baza, koji suintegrisali nove osobine u svoje proizvode.

U 2000-im novo područje za inovacije postale su XML baze podataka. To je izbacilo novu zbirku pokrenutih društava, ali su se istovremeno ključne ideje integrisale u uspostavljene relacione proizvode. XML baze podataka imaju za cilj ukloniti tradicionalnu podelu između dokumenata i podataka, dopuštajući svim organizacionim informacionim resursima da se drže na jednom mestu bez obzira da li su visoko struktuirani ili ne.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s